Кулина
Најближи археолошки локалитет повезан са Царичиним Градом налази се на древном путу Naissus – Scupi, на недоступном брду у близини села Градиште, општина Мерошина, и захвата површину од 4х. Назив локалитета је Кулина, а с обзиром да пружа могућност посматрања већег дела нишке котлине археолози су претпостављали да је реч о важном заштитном утврђењу и да је Кулина настала у VI веку, у доба цара Јустинијана I, у оним бурним временима када су варварска словенска племена надирала ка византијском (источно римском) царству рушећи све пред собом
Кулину први помиње истраживач Ф. Канитз у делу „Romishe Studien in Serbien“. Године 1958.мештани села Градиште, Драгомир и Јован Милошевић, пронашли су у својој њиви бронзану главу царице. Археолошки радови на локалитету Кулина отпочели су 1969. године. Тим археолога из Београда и Ниша на челу са др Љубицом Зотовић две године је активно истраживао локалитет.
Ископавањима је откривено утврђење које је имало улазну капију са јужне стране, седам кула, четири кружне и три полукружне. Унутрашњи део града је био подељен на три целине које спаја агора – кружни трг.
На том градском платоу је откривена бронзана глава за коју није поуздано утврђено да ли представља царицу Теодору или Еуфемију (жену Јустина I). Претпоставља се да је да је ова глава била је део скулптуре на централном градском тргу. Глава је припадала шупљој ливеној статуи која приказује младу жену приближно природне висине која има масиван украс на глави, капу и дијадему. Град је висински био подељен у горњи део (свештенство), доњи (плебс) и у најузвишенијем делу града налазила се базилика (црква).
Од важнијих проналазака нађених на локалитету Кулина и забележених у радном дневнику др Љубице Зотовић пажњу привлачи привезак у облику крста са круговима урезаним на свим странама крста (претпоставка археолога је да крст припада малтешким витезовима). Пронађени су и новчићи – бронзани фолиси са ликом Јустинијана И.
Зидови утврђења су знатно оштећени и због тога што су становници околних села односили цигле са грађевине и користили их у градњи својих кућа. На локалитету Кулина је пронађена савршено очувана цистерна – базен за воду, уклесана у камену, која је по прорачунима запремине око 1100 метара кубних воде. Цистерна се пунила из бунара који се налази у средишту утврђења и преко атмосферских падавина.
У Малој Провенси постоји цистерна из I века сличних димензија као ова нађена у Кулини. Претпоставља се да је у утврђењу Кулина могло боравити 1000 људи и могли би преживети једногодишњу опсаду. Могуће је да је ова цистерна коришћена и за наводњавање. Престанак ископавања отежао је објашњење свих чињеница везаних за Кулину. Она је проглашена спомеником културе решењем ЗЗ Споменика бр. 41/69 и категорисана је као културно добро од великог значаја.
Кулина је нестала као и већина римских утврђења провалом Авара 614. и 615. године када је опљачкан и спаљен и Царичин град. Уколико употребимо имагинацију и претпоставимо да је дошло до повлачења августа Јустинијана I и августе Теодоре са свитом према Кулини постоји могућност да она митска златна кочија управо овде чека да буде откривена.
